Bakova ostavština 2001. godine
Dragi puče Imotskog grada i Imotske krajine mi svete, evo još jednom vam se obraća krnjeval, vaše drago dijete.
Da drobim o aktualnoj socijalnoj i ostalim situacijama u gradu i krajini neću, jer samo ionako jedini dio Hrvatske koji je ne takao dno, nego smo brajo u dubokom mulju, a bojim se da bi, ako se zakoprcamo još malo u tom mulju, mogli izaći na drugi kraj ovozemaljske nam kugle, kažu neki, skroz do Australije.
To možda i ne bi bilo tako loše jer, klokani nisu krave, a krave jesu manite, pa bi se od klokana dalo priživit. E sritni li su oni u Indiji, što od krava smiju koristiti samo osušenu galebinu za potpalit vatru, jer je u njih krava sveta životinja.
Ali šta sam ima nedavno čut. Navodno postoji teorija, a sumnja se da Ante Čelan Gaganić skriva papire koji pokazuju da su naši Kikaši i Matani sa svojim galantarskim torbama ispred sebe, izravni potomci životinjskih vrsta znanih kao tobolčari iz Australije. Znači brajo, najebali smo svakako. Krave ne možemo žderat jer su manite, a klokane jer su nam familija. O čudnovatim kljunašima da i ne govorimo. Svaka slučajnost sa našim plemenima Vrčića, Ćosića i Vujevića je slučajna.
Što se tiče krava i sve prisutnijeg straha od kravljeg ludila, u našoj krajini se dogodio jedan paradoks: Krave jedu zdravu hranu, a opet su manite. Istraživanjem se ustanovilo da su poludile od samoće, tako da će se za preostale tri buše iz naše krajine po jedna iz Bušanja, Studenaca i Sebišne, upriličiti jedan veliki zajednički pokop, da barem crknu zajedno.
S tim u vezi imamo i jedno priopćenje iz naše Veterinarske stanice, a koje glasi ovako: Cijelo područje Imotske krajine stavljamo u karantenu. Svi prilazi krajini su zatvoreni. Moš uć, ali ne moš izać. A umjesto table Imotski, koja ionako služi kao prostor za plakatiranje srpske manjine, biti će postavljena čokoladne Milka table sa ljubičastim kravama pa po njih nećete morati ići u Ercegovinu.
A brajo, ne moš više ni po Jercegovini lajat, jerbo ako se naljute na nas pa popizde i otpuste nam sve one mještane što rade kod njih, neće imat ko potrošit one kune što im odavde dajemo u džep. I tako naši ljudi idu tamo radit, mi za njima potrošit, unda oni od tih naših para dobiju plaću, pa tu plaću donesu kući da mater i ćaća mogu ići u Ercegovinu opet kupovat, e unada se to meni sve u možđanima pomiša, jer ko tu koga jebe i zašto smo bili toliko napaljeni na Ercegovce kad mi ustvari dajemo njima, da oni daju našima, da daju nama, da mi opet..... Ajme meni ko će to razoputit, zaboli me glava, ali nema veze, glavno je da para kruži.
Neću više spominjati ni one što nam vode grad, jer koliko im god spominjemo žensko po familiji, dosad bi ako ništa, natalitet u krajini bio u porastu. Neću spominjat ni one što vode državu, jer ova priča za žensko u familiji vridi i za njih.
Neću spominjat ni zagrebačke imoćane. Ili neka se vrate ili neka ne seru da plaču kad god odlaze iz krajine. Ja se duše mi ne bi patio.
Neću spominjat ni imotski vrtić, koji sad se zove "Imotić".
Ajme meni, ne smin ni pomislit šta je sve bilo sa ustanovama koje su nosile u sebi tu rječicu "Imo". Npr. Imota, Imostroj, Ima, Trimot itd. ali ova zadnja se navodno okopertala, i to tako da sve gaćice što radnice proizvedu sada serkaju germani iliti nijemci, ali navodno im se dizajn sviđa.
A što se vrtića "Imotića" tiče, u nas u Imotskom opet paradoks. I dok se intenzivno razmišlja o raspuštanju svih teta, usput rečeno i ja bi se s njima rado raspustio, Bazana je ispunila kvotu dice, pa traži da joj se dopusti samofinanciranje jedne tete. I dok druge majke s bazane likuju, jedna govori sve tiše i tiše : O Ćote dragi, molim te nemoj više.
Vezano za vrtić, a nisam mislio spominjat, ali znate kako se prije govorilo : "Od bešike pa do groba, najljepše je đačko doba". E, a u nas u Imotskom vridi ovako :"Od vrtića Imotića, preko Karepovca Braje Malića, kratko je doba, do velikog droba".
Toliko o vrtiću, a sad malo, ali samo malo o politici i onoj koja izvanka dolazi serkati po našoj dičnoj domovini. Neću spominjat, no opet moram. Navodno će ova što kara sve okolo, ma znate već Karlo, pardon Karla del Ponte, a ne moš brate znat je li Karlo ili Karla dolazi u Runoviće na svečano preimenovanje Deni-busa u Deni-Haag-bus.
Dragi mještani, sad ću vam reći par riči i o našem Domu zdravlja. Ža mi se i sitit koliko milijuna kuna je naše rodilište u manjku zahvaljujući nebrizi raznoraznih ministarstava i županijskih organizacija od zdravlja. Zapade rodilište u govna do grla ne svojom krivnjom. Oće nam ga ugasiti da ga nema nikako. A ja zato s ove bine predlažem jedno rješenje: neka se sve babine odma po rođenju didteta obavljaju u Domu zdravlja i to tako da polovica darova iđe ditetu, a polovica uplati na kunski žiro račun 200-300-300-200, poziv na broj "tri, četiri, sad", sa naznakom "nedamo naše rodilište". Eto im tako, moramo ima dati do znanja da se s nama ne mogu zajebavat.
Sad iđemo dalje. Imotsku glazbu neću spominjat, jer ih ionako nitko ne spominje, bez obzira što su bili prvi u državi. Neću spominjat ni imotsku mandolinu, ni jezerski vodostaj, spomenuti neću ni hotel ni gaj. Mada moram napomenuti da se ovom prizadnjem popiškim u one dvi zvjezdice što ih je dobio kad se otvara. Neću spominjati direktore banaka, sponzore, donatore, saborske nam zastupnike velike naše oratore.
Ali spomenuti oću ovu stvar. Sićate li se Gospina iliti Jelavića doca di se nekad davno igrao nogomet. Di su mala dica uživala, a stari mogli šetati od dragosti i vatati čisti zrak. E unda su nam iz Poglavarstva obećali da će polipšat igralište i da će uložiti u njega i da ga neće biti nadaleko. E da bi mi očekivali i da će trava biti prvoklasna, k'o tepih. I sve su oni napravili, čak su i travu posadili, no malo su se zajebli jer ona raste, ali prema doli. To je posebna vrsta trave koja, jebi ga raste prema doli. Međutim, srića je u tome što je igralište puno nasuto pa ona ima prostora za širenje, te je za očekivati da bi već ovo proliće mogla se pojaviti negdi oko Jakičine u Modrom jezeru, pa ako jezero prisuši k'o i prošle godine, već ćemo imati gotovu travnatu površinu za slijedeću utakmicu između "Vilenjaka" i "Vukodlaka".
Osječkoj ulici - Kroz ulicu ja proći ne mogu, jerbo mogu slomiti nogu. Otvorene šahte kroz nove skaline, druga pola sve otpad i stine, pa ti prođi ako imaš guzu, iskidat ćeš i kotul i bluzu.
Parkirališno - poslovni prostor - Ostavljam na korištenje nekom od naše pradice, kako bi imali di parkirati moguće svemirske letilice, a oni od poslovnih prostora nek broje dane, ko usidilica Ane da joj vinčanje svane.
Staroj Gimnaziji - Gimnazijo što stršiš spram gori, u starinskoj raspaloj odori. Kad te gledam cvilim od boli, što je jadnu tako ogoli. Kad će prestat u hodnike ti srati, kad će tebe novom naraštaju dati.
Novom kolodvoru - Tako mlad, a tako star ti upade u nemar. Stakla mahom polupana, daskurinam pokrpana. Travnjaci ti pogaženi, semafori pogašeni. Pista si za ludu dicu, koja troše travu, špricu. Putnik gleda glavi mista, autina tu je uvik trista. Rampa stalno polomljena, krčma svaka zadimljena. Daj to ružno ruho svuci, nek te uzme čvrsta ruka, pa postani prava autobusna luka.
Robnoj kući - IMA -Naša IMA znana svima, napunjena raznim artiklima, al s prodajom slabo kuca, od osnutka stalno štuca. Malo kleca, malo jeca, malo kašlje, malo kiše i sipljivo uvik diše.
Dom kulture - Zaslugom mnogih, pa i našeg Jure, ti prestade biti Dom kulture. Jedan dio za manistru dali. Oni su ga najviše i usrali. Jedan dio dali Artu, nitko ne zna za kakvu kartu. Treći dio Dubrovačkoj banci, a kulturi ko pas majci.
Stočnom pazaru - I tebi će ovo društvo zaželiti pokoj kao stadionu, lipom gaju, kinu i poljuljanom Tinu. Nigdi nema čovik sisti, ništa popit, ništa isti. Pa sve tanji naš pazar biva, sve pripušta onome u Cisti.
Dva puta po tri metlice - Ne metite samo glavne ulice. Kad vam nabave specijalna kolica, neka vas vidi i pokoja sporedna ulica i šetnica do naših vidilica.
Vinariji starog stila - Nikad tanja nisi bila. Doći će tebi dani lakši kad ministar ovaj sjaši. Grabovcu ga otkotura volan, jer u tebi je istanča restoran. Tvoja pića ubila je maća, u Grabovca vinarija je jača.
Kuća Stradun - Bez prozora i bez krova na pjaci je kuća ova. Pali podi, vise stine, Lijine su tu jazbine.
Umirovljenicima - Glođite što vam dadu, ili bijaše ostati u radnom odnosu. Bolje vam je i gladni ležat, nego piti ranu rosu.
Tvrđavi - Mojoj drevnoj tvrđavi ostavljam novi barjak.
Našim pekarima - Vama hvala jer se brinete za naše drobove. Bar imamo kruva u izobilju. Nadamo se da šenica neće poludit,
Stolariji BAN - Uvik tebi hvala što ispunjaš moje tilo. Suve triske i blanjaduru, mogu gorit cilu uru.
Ekipi sa specijalke od smeća - Jadna vam struka, još jadnija plaća ne daju vam niti štogo radni gaća. Za nagradu grada vi ste zrili. Hvala vam od srca i zdravi mi bili.
Brajčeku Marku - Neka stručno reši prisušivanje Modrog jezera.
Giti grobaru - Godinu po godinu sve nas više imaš tu.
Adi Kusiću -Čuju se ćakule da se više ne možeš provlačiti kroz kantinele do fumara. Ne važi više pravilo di prođe glava može cilo tilo. Možda bi i moglo, ali bez droba.
Irudu Bilušinskom - Vratija se Šime.
Vasi Ivaniševiću - Analiza, hemodijaliza, prid ovom si bogami poskliza.
Ivici Đuzelu - Molim te nemoj više Srat, da ćeš otići u Egipat. Nego bolje pripazi ti gori, da te ne bi vratili doli.
Vici Čikešu i Nikši Bušiću - Od godine ove meni se priključiste glavne uloge za predstave dobiste. Ako odglumite dobro te uloge sada možda dobijete i nagradu Grada. Muda od labuda nagrada se zove, što Grad daruje i godine ove.
Mariju Markeliću - Što god si stariji, u svakome satu, sve me više podsjećaš na tatu. Staložen i miran, duha jako sabrana, imenujem te Predsjednikom Nezavisne Republike Bazana.
Uči Poštenjaku - Boli me al kazat ću: Reka si mi bučno dragi bako moj, ne jebem te ni stručno.
Marketu Benzonu - Zbog mogućeg pada koncentracije do završetka večeri humora i zabave stavljam veto na kontakte sa Garom.
Frenkiju Skaki - Bacio se i ti pića, kad plač si čuo svoga ditića. Dite raste, ali ne i tvoja plaća za koju godinu neš ni znat, ko je kome tuten ćaća.
Frenkijevim kumovima: Andreju Puljizu i Mili Kujundžiću - Kad bolje promislim najbolje je ne ostavljat ništa osim table OPĆA OPASNOST.
Mići Milinovića - Ostavljam novu gitaru, jer ovu ukradenu još nije naša, a naći će je sigurno, i to prije policije, jer tako su mu oni sami rekli????? Ko da je pas ukraden, pa će najprije gazdi doći.
Leu Lipoglavšeku - Neš nas ličit, sva je srića gori si od Siniše Filipovića.
Reganu i Šabanu Cikatićevim tigrovima - Ugledajte se na Padeža, pa i vi nađite svoju Tigricu.
Peri Vlajčiću - Vrlom jezerskom plivaču. I dok utapaš se po jezeru Modrom iz nosa ti vire sline. S ovog mista, ja ti obećajem nećeš više pisat ostavštine.
Slonu Katanušiću - Starom Baku ne ostavljam ništa, jer sve što mu ostavim ionako pritvori u kile.
Peri Mustapiću - Žena ti se žali u zadnje vrime, kaže: Draža mu je jedna aluminijska stolica nego moja topla..... soba.
Rati Boriću - Dok gledaš nove maturantice na robnoj kući "Ima" nešto mi tu ne štima. Imaš jednu stvar tu slabu, poznaš im i mamu i babu.
Velikim odmorom kad prođeš i u sitne sate kući dođeš, malko znojan u ogledalo pogledaš novo, a ono će tebi ovo: Ubit će te ta lipota, dobio si ulogu života. A sad spavaj nek znoj s tvog se lica suši, pa sanjaj kako ti ga jezerska vila....
Kikiju Skaki - Sunce ti peče, bura te bije, kiša te mije, snig te pokrije. Stavi bar lumbrelin svoj, inače će te odnit đava Kiki boy.
Braji Gvardelinu - Brk ti ko u starog Vujadina, smij ti ko da upališ bez auspuha stojadina. Ložiš komin, gojiš gljive, piješ samo bezalkoholne pive.
Marku Mrkonjiću - Cilo vrime viđan te vanka, podsjećaš na Miku sejaka.
Miru Gubičini - Da ti nije Fabe i njegove bogate tole, izijo bi i kalupe i šjole.
Zvonku Bušiću - Ono sporno nije samo tvoje bojat će se u tri boje.
Lukici Kolovratu - Luka, Luka, pun si muka. Kompjutorom pošta stiže, po ekranu slova biže. Uvridio ti si Vukosava Marića, ispod njegove slike potpisa Olujića.
Vedranu Raosu - Foto kuće ti si sve pripiša, čak si u Beč svate snimat iša.
Branimiru Loli Sučiću - Pošto nam je tvoja rekla da prethodnih godina nismo pogodili ništa u vezi tvoje familije, ove godine ni za živu SILU nećemo spominjat tvog brata MILU.
Semiju Mostarčiću - Da si minja žene ko konobare, sad bi bio Sultan, a ne Semi.
Tigru Kataviću i Prčiću - Kad kadetom iz Imotskog oko četiri vi odete, svi se u varušu pitaju di ćete, neki kažu njuše pice kod dvi posuške konobarice.
Muškoj Klemića populaciji - Ugledajte se na brata Germu, nek se zna da i vi imate zdravu spermu.
Grgi Nikoliću - Dok je iz njegovog uda zdrava bila mlika zadovoljni bit će Mils, Dubrovnik i Lika. I zato nek znade svaka krava luda, nećeš dojit mlika iz Grginih muda.
Đici Kujundžiću - Šta si podojio, podojio si, više ne smiš piti, ne pušiš odavno, a one stvari ne pamtimo više ni ti ni ja.
Vedranu Vrčiću - Novopečenom Imotskom košarkaškom centru. Ja sam kralj visina dvoranskog parketa, jer koristim pokrete ritmičkog baleta.
Damiru Rebiću - Siki - Đe si bolan od zdravlja hećime, što napadoše te puste hajvanine. Neka tebi Bakovi skuta, proće brzo i ovoga puta.
Luki Rajiču - Piči Luka, Jokan, Lozo i u zadnje Vele a zanjima poskakuje Cikojević Pere. Tu dolazi i Marijan iz Šumeta od Brečića, pun fažola i pečena teleta.
Braći Pavičićima - Kad se svi zajedno za povorku sjate, puna mi ih kapa brate. Da prošire tu družinu lipu još povedu i Bekavca Stipu. Ne moš od njih blizu Baka dok je vina i ušćipaka.
Pivi Bekavcu - Moga bi koji put odnit na kemijsko čišćenje iz auta onu deku bludnicu, da se u njoj ne nalegu mulci.
Mariju Ujeviću - Imotskom tajkunu- Moj dragi sin si davno bio, sad pare imaš, pa kad vrime malo mine ne okreći glavu ti od mene sine.
Anti Čelanu -Gaganiću- Kako bi to bilo dakle, krvavo jeba te jarac, kad bi znao odrediti politički pravac.
Čorbi, Kusi, Bošku, Irudu, Fratru i ostaloj kompaniji s komina - Prižderu se ljudi moji, oni svi do bola i umrit će zajedno od kolesterola. Trigliceridi, lipidi, u krvi masnoća, rastu proporcionalno s količinom toća. Sataru janje i od janjeta mamu, jer guze njihove ne podnose salamu.
Đigi Vujeviću - Da mi je još jednom otić u Slovačku, zaboravio sam na odlasku poljubit jednu mačku.
Đelu Nikoliću - Šije Đelo vinčano odijelo, preporučan ti fino, fotokopiraj Đigino.
Nikoli Ivaniševiću - Kad si u kući malo papiš, čuvaš se debljine, kad si u planini izideš cili klip šarene slanine.
Zoranu Mustapiću - Pitaju me istina dal tvoj je zlatni metak? Ti češ reći znade ona, a ona reči čači u petak.
Slavku Cicinu - Vratio se Slavko kući, završilo se vrime posta. Stari Bako ti si bio, stari Bako ti si osta.
Braci Zenu - Ti jezero čistiš od smeća razna, a tvoje kesa sve je više prazna. Pa poručujem onima iz Poglavarstva, da o svom računu i tebi daju koju kunu.
Josipu Ujeviću - Ne triba mi niti lipe, samo nek me uključe u Tripe. Ako ćeš u Tripe na svu silu, triba dobit koju kilu.
Braci Ćosiću - Svi ti sad žugaju i laju, ali ti si Braco pokupio slavu. Odsad će tvoja guzica živit od imotskih Web stranica.
Robertu Šalinoviću - Zete, bolje da se rodila ćer, jer u protivnom, Staklenko bi bio kum.
Eto toliko od mene dragi moji Varošani i svi ostali. Za sve one koje nisam spomenio, a i svima nazočnima jedna utjeha slatka: Evo vam lipo od šake do lakta i vidimo se dogodine.
AJDE BOG, I ŽIVI I VESELI VI MENI BILI !