KNJIGA NA WINDOWSU

ŽVALJARIN

            Zadrža se Boško s društvon do sitni ura, već i prvi pivci zapivali i, kad ja uša u kuću, žena se probudi.

            “Koja je ura?”

            “Jedan!”, prilaga je on.

            Žena se malo podigne, uzme žvaljarin, pogleda ga i videć da je četri i po, ljutito ga tresne o zemlju:

            “Ne’š ti mene svađat s mojin čovikon!”

POSLI

            Za ručkon žena ronza svon mužu, advokatu Kolomanu:

            “Sluškinja nan je noseća, brzo će rodit.”

            “To su njezini posli!”

            “Kažu da je dite tvoje.”

            “To su moji posli!”

            “Šta ću ja sad?”

            “To su tvoji posli!”

MATERINO SVITOVANJE

            Svituje brižna mater ćer prid udajon šta je čeka u braku:

            “Prva ti je godina zub a zub, druga, guz a guz, a treća, biž a biž!”

PRISTUP DIVOJKAN

            Za Jozu Katanušića su pričali njegovi prijatelji sa študija u Zagrebu da je ko momak bio od posebnog kova, prava preženca.

            Kad bi bacio oko na neku neznanu divojku, ovako bi joj uglađeno pristupa:

            “Dopustite da vam se obratim s par tisuća riječi!”

NAŠ ČOVIK

            Pitaju fra Ćiru:

            “Kako iđe u crkvi?”

            “E, znaš ti našeg čovika: kad ožedni dođe na riku Vrljiku, napije se lipe i ladne vode, a onda se u nju popiša!”

RIBA KO RIBA

            Mate Nuić se nakon dugo godina vratio iz Australije. Punog dojmova upitaše ga:

            “Je si li ijo klokana?”

            “Da šta san!”

            “I kakav je?”

            “A, riba ko riba!”

DVOJICA

            Spočitaše Anti Kolomanovu zašto biži od ljudi, potpuno se odalečio, nikon ne iđe u sprovod.

            “Nije to lipo od tebe, Ante, i ti ćeš umrit, ko će ti doć!”

            “Ne triba mi niko!”, osorno će on.

            “A ko će te pokopat?”

            “Briga me, neka me bace u jezero.”

            “E, ali i za to tribaju dvojica!”

PONOĆNA SMINA

            Obitelj Štambak je oduvik bila brojna, pogotovo u litnjin misecin kada bi in svojta dolazila sa svi strana.

            Iako je kuća bila tisna, puna čeljadi i za sve nije bilo mista za spavanje, na glasu složni Štambaci su i za to našli rišenje: jedni bi spavali do ponoći, a ostali od ponoći.

AKCIJA

            Preminu jedan poznati komunistički rukovodilac i direktor. Iako je pokojnikova obitelj ‘tila da ga se pokopa po kršćanskon obredu, partijske glavešine su se tome opirali i u sobici, odma’ do one di je položen pokojnik, odvojeni od puka koji se doša žalovat i sidit, održe sastanak u vezi pogreba.

            Nastojeć sprovod prikazat u komunističkon duhu, misni partijski budžovan Pave nakon poduže rasprave zaključi:

            “Drugovi, ova akcija mora uspit!”

ASPIRIN

            Dok su sidili ispod bajama na Kaminu placu u Bilušinan na Bazani, jadikuje Paša Rako da ne smi nedilju dana vidit piće ni blizu sebe, a kamoli omirisat, jer pije neke likarije, ali Slavo Mršić to ne prizna.

            “Meni je apotekar Nino još prije četrdest godina reka da je bolje aspirin popit s konjakon nego s mineralnon vodon!”

OPRAVDAN IZOSTANAK

            Gimnazijski profesor fizike Ante Đerek, koga su zbog strogoće učenici prozvali Munja, uđe u učionicu, otvori dnevnik, a kako je bio razrednik ton razredu prodere se na vas glas:

            “Grančiću, gdje si bio prva dva sata?”

            “Bolio me zub, profesore, iša san ga vadit.”

            “Kome si se javio, mladiću?”, sivni Munja.

            “Zubaru!”

            Munja s cilin razredon prasne u smij, suze mu orosiše naočale, skide ji, obriše i na čuđenje sviju opravda Grančiću izostale satove.